Проф. др Мирослав Ламбић је рођен 21.5.1948. године у Зрењанину. Машински факултет је завршио у Београду. Докторирао је 1986. године на проблематици коришћења сунчеве енергије (Универзитет у Новом Саду). Радио је 11 година у привреди као Руководилац одржавања, Главни конструктор процесне и енергетске опреме и Шеф развоја. Од 1986. год. ради на Техничком факултету "М. Пупин" - Зрењанин, Универзитета у Новом Саду. На Факултету је у више мандата вршио функцију продекана, председника Савета, члана Савета универзитета у Новом Саду, шефа Катедре за опште техничке науке и др. Данас, на истом Факултету ради као редовни професор (на основним и докторским студијама) за термоенергетске предмете и инжењерске методе. Био је руководилац и учесник бројних научно-истраживачких (19 пројеката) и стручних пројеката за потребе привреде. Аутор је преко 200 техничких решења, конструкција и иновација које је радио за потребе привреде или у оквиру научних истраживања.
Пројектовао је преко 100 енергетских постројења, углавном соларних постројења (од којих су нека највећа у Србији), топотних пумпи, грејних и климатизационих постројења и др.
Објавио је око 200 радова у научно-стручним часописима и на научно-стручним скуповима у земљи и иностранству. Аутор је 45 књига - универзитетских и факултетских уџбеника, научних монографија и стручних књига.
Године 1998. је именован за експерта Министарства за науку, развој и животну средину СР Југославије - за област машинског инжењерства, термоенергетике и сунчеве енергетике. Члан је међународних и домаћих струковних организација. Оснивач је и председник Друштва за сунчеву енергију "Србија солар". Био је организатор и председавајући четрдесетак домаћих и међународних научно-стручних скупова везаних за проблематику опште енергетике, соларне енергетике, енергетске ефикасности и др.. Организовао је више школа младих талената из енергетике; југословенски конкурс за најуспешније иновације из области енергетике и др. Био је члан истакнутих домаћих и међународних асоцијација. Неке од њих су: Тхе Интератионал Солар Енергy Социетy; Еуро Солар, Америцан Социетy оф Хеатинг, Рефригератинг анд Аир-Цондитионинг Енгинеерс, Инц. У више мандата је био председник Друштва за сунчеву енергију "Србија солар", председник Научног одбора Друштва за енергетску ефикасност БиХ, председник Научног одбора Yу Солар-а, председник Савеза проналазача Војводине и члан Председништва Савеза проналазача Југославије (и СЦГ) и Србије и других асоцијација.
Проф. Ламбић је написао и објавио бројне радове који третирају проблематику коришћења сунчеве енергије дајући на тај начин значајан допринос научном описивању, развоју и примени соларних технологија. Својим радом и наставном активношћу утицао је да се овој проблематици посвети одговарајућа пажња и да потребан значај, те да се оспособе кадрови за квалитетно бављење проблематиком коришћења сунчеве енергије. Био је ментор код израде преко 40 специјалистичких радова, магистарских теза и докторских дисертација - од којих више магистарских теза и докторских дисертација које третирају проблематику коришћења сунчеве енергије. Има лиценцу за пројектовање, надзор и изградњу инвестиционих објеката. Главни је уредник и члан редакционих одбора десетак научно-стручних часописа. Покренуо је научно-стручне часописе (у којима је и главни и одговорни уредник) ЕНЕРГЕТСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ (БиХ), МЕНАЏМЕНТ, ИНОВАЦИЈЕ, РАЗВОЈ и РАЗВОЈ И УПРАВЉАЊЕ (БиХ). За свој рад је примио бројна домаћа и инострана признања. Нека од њих су: Октобарска награда Зрењанина, Повеља међународне изложбе опреме и технологија за коришћење сунчеве енергије - СОЛАР, Диплома Друштва инжењера и техничара, Награда Народне технике Југославије, Награда Регионалне привредне коморе - бантаског региона, Орден Легије части за допринос проналазаштву: ТАНТАЕ МОЛИС ЕРАТ - Белгија, проглашен је југословенским "Проналазачем године" (1998. год.) и др. Редовни је члан Српске академије иновационих наука, Интернатионал Ацадемy оф Аутхорс оф Сциентифиц Дисцовериес анд Инвентионс и Међународне технолошко-менаџерске академије.
Мислим да је више него довољно да прогласимо др Мирослава Ламбића за четврту Инжењерску легенду Зрењанина.
