Цвијо Шарић
Дипломирани инжењер пољопривреде
Зрењанин

Рођен је 17.06.1938 у селу Јакир, општина Гламоч у породици са три брата и две сестре.
По навршеној трећој години живота, јуна месеца 1941. године преживљава усташки погром , рањавање а и губитак оца. Као и сви његови из краја до 1945 године преживљава у збеговима .Године 1945 долази у Банатски Деспотовац , са преосталим члановима породице,
Основну школу завршава у Деспотовцу и Јаши Томићу а једну годину у Зрењанину. После уписује пољопривредну школу у Футогу и Враћа се на рад у ГРАНИЧАР- Конак. Годину дана ради као руководиоц производње и као успешног радника предузеће му даје стипендију и шаље га на студије на Пољопривредни факултет у Новом Саду. После завршеног факултета враћа се у стари колектив и ту почиње његов успешан рад као инжењера. Ради у Граничару Конак , затим у Победи Бока и свуда оставља неизбрисив траг,како у ратарској тако и у сточарској производњи.
За насеље и имање Златица слободно се може рећи да су творевина и продукт нове социјалистичке Југославије. Пољопривредно огледно добро Златица основано је 01.05.1949. год. на подручју 29 салаша и на крилима ентузијазма људи који су долазили свих делова тада ратом разорене земље „трбухом за крухом“.
Од оснивања до 1963. год Златица је пословала као самостално пољопривредно добро, а те године приступа ПД „Зрењанин“-у које је у саставу ИПК „Серво Михаљ“ Зрењанин.
На „Златици“ су у том периоду створени услови за савремену биљну производњу, набавка механизације, примена најсавременије агротехнике, градња машинске радионице. Такође се стварају сви услови за сточарство: граде се нови објекти за држање музних крава и за одгој приплодних крмача. Тада су укопани темељи да се никада не угаси сточарска производња на „Златици“, а да ратарство познаје само рекордне приносе. Oрганизује se ратарска производња на 3.800 ha са потребном механизацијом, што је пресудно код остваривања рекордних приноса, а и применом савремене агротехнике, избором најбољих сорти и хибрида, са сарадњом са науком( факултети и институти) и са изналажењем најбољих путева ка успеху.
Битно је истаћи и структуру сетве где су се гајиле културе: Пшенице, јечма, кукуруза, сунцокрета, соје, крмно биље, шећерна репа, поврће. Семенску производњу чинили су: пшеница јечам, кукуруз и луцерка.
Сточарска производња је обављана са: 600 музних крава са припадајућим категоријама, расе Аустријски Ротвунд и домаће шарено. Производња се кретала 4.000 – 4.500 литара млека по крави. Свињарство је обављано на 200 – 220 крмача прасиља расе Шведски Ландрас уз 15 – 19 прасади по крмачи.
У функцији поменутих производња изграђени су силоси 3.500 т зрнасте хране, савремена машинска радионица са дијагностичким апаратима, објекти за говеда и свиње, путеви и све друго.
На ово имање ООУР-а Златица са потпуно уходаном производњом у ратарству и сточарству са рекордним приносима и без икакве економске задужености долази и почиње са радом 01.06.1978. год. и остаје на месту директора до 15.07.2001. године када одлази у превремену пензију. Цвијо Шарић је преживео усташки нож али није „демократске промене“ (читај пљачкашку приватизацију).
Треба рећи да је нашао прави пут успеха уз пуну подршку свих запослених, а и уз помоћ политике радне организације и Комбината, института, факултета и шире заједнице.
Набројимо само неке од битних потеза који су учинили да ООУР Златица носи епитет највеће и водеће организације у комбинату Серво Михаљ.
I. Комунална изградња: завршетак 30 започетих станова, адаптација око 100 постојећих, изградња 30 нових станова са изградњом комплетне инфраструктуре: гасификација, кишна и фекална канализација, телефонски прикључци, паркови, тротоари, здравствена станица, спортски терени итд. у исто време радници су добијали стамбене кредите за своје куће.
II. Изградња привредних објеката
a. Биљна производња – значајни послови су урађени на комасацији, затим на изградњи каналске мреже за одводњавање, изградња заливног система на 450 ha и црпне станице за свих 2.000 ha, до црпне станице изграђен је далековод 20 kw.
Напоменућемо и изградњу силоса капацитета 8.000 t за зрнасту храну. Још значајнија је изградња гасовода и гасне станице капацитета 10 милиона m3 гаса за потребе сушаре за зрно, машинске радионице, фарме крава и комплетног насеља.
b. Говедарство - Први кораци су учињени на побољшању услова у којима су стаје крава, Објекти „Лауф“ система се мењају и праве се затворене стаје, уводи с е машинска мужа „Алфа-Лавал“. Следећи кораци су учињени на побољшању расног састава што се огледа у оплемењивању постојећих раса говеда са црвеним Холштајном. Почетак бављења товом јунади. Други кораци и најважнији изградња фарме за 1.000 музних крава у слободном држању, са по 6000 л млека ,прва фарма у земљи са овим начином држања. Адаптирани су и стари објекти и изграђени нови за слободно држање за 600 приплодних јуница,.
Остварен је циљ да се вредност једног хектара увећа за 1.500 литара млека и око 200 килограма меса.
c. Свињарство
Од оснивања до ових дана број крмача дојара се кретао од 200 – 300 комада, број прасади по крмачи је око 19 комада. Прираст това свиња је 450-600 грама дневно, уз утрошак хране 3,6 – 3,2 КТ по 1 kg прираста.
Сточарска производња као и биљна је опремана са најмодернијом опремом и техником за исхрану, мужу и скидање крмног биља.
Пословало се домаћински, уз пуну сарадњу научних институција факултета и института. Ово потврђују и бројна признања добијена постигнуте резултате. Евидентни су бројни пехари, сајамске медаље и друга признања како колектива ,тако и појединачних радника, од којих помињем само нека:
- Првомајска повеља синдиката Југославије 1982. год
- Награда ослобођења Зрењанина 1978. год
- Прво место на такмичењу орача Југославије 1977. год
- Повеље општинског синдикалног већа 1975, 1978 и 1985. год
- Појединачне титуле на такмичењима орача и комбајнера са општинског и покрајинског нивоа су многобројне.
По нашем мишљењу највреднија признања су:
- Рејтинг предузећа у Србији 1000 најуспешнијих где је Златица пласирана на 284 месту, а у својој бранши на 18 месту.
- 1998. год. Златица добија Повељу од привредне коморе Југославије за остварене резултате у привређивању.
Треба споменути и друге награде
- Награда града Зрењанина 1994. год.
- Награда синдиката Општине 2001. год на предлог 14 основних организација синдиката
- Награда Стручног одбора за говедарство Републике Србије 1967 1968. год за производњу сточне хране
- Награда Већа савезног синдиката, диплома за изналажење еколошких адитива код силирања луцерке 1993. гоф.
Био је и активни члан
- Одбора за говедарство Републике србије
- Управног одбора пољопривредног факултета у Новом Саду
- Управног одбора института Римски шанчеви…….

Да ли је довољно:

ДРУШТВО ИНЖЕЊЕРА ЗРЕЊАНИН ПРОГЛАШАВА ДРУГА ЦВИЈА ШАРИЋА ЗА ИНЖЕЊЕРСКУ ЛЕГЕНДУ ЗРЕЊАНИНА

У Зрењанину 10.10.2019 године